ПОСВЕТА
Браћи и сестрама поклањам ово,
У ма ком делу света били,
Као и потомцима нашим драгим,
Остављам да знају ко су им мили,
Волимо старине давно заборављене,
Чувајмо на њих сећања,
Евоцирајмо успомене
Онима који бејаху некад,
свима који битишу сада,
да сећа будућа покољења,
и сваког ко ово прочита икада.
Ову књигу посветих нама,
сећање на претке да сачува
да знамо ко смо,ко су нам преци
рођаци,кумови и српски свеци
И М Е
Село Буковче припада јагодинској општини и удаљено је око 3 километра од Јагодине у правцу северо-запада.Основа имена као и код великог броја насеља овог краја јесте фитоним буква(Буковче,Врба,Бресје).Облик Буковче се развио из старијег Буковча,којег налазимо у писаним документима из прве половине XIX века(Перуничић 1975:171,242,244 и др.). Облик Буковче први пут бележимо у документима из 1857.године(исто:316).Име Буковче изведено је од придева буков(а)ц.Облик Буковац је дакле могао означавати етника (становника) неке насеобине (Ракитовац-Ракитово).
ИСТОРИЈСКИ ДЕО
Буковче је једно од најстаријих насеља овог краја, по постанку старије и од Јагодине.Први трагови који сведоче о овоме пронађени су приликом грађења другог колосека пруге Београд-Ниш. Том приликом су пронађени предмети(посуде од глине) који потичу из доба такозване старчевачке цивилизације (5000.-3000.године пре наше ере).Морамо поменути да се пронађени предмети чувају у Завичајном музеју уЈагодини.Путујући из Беча за Цариград и из Цариграда за западну Европу многи путописци тога доба ( од косовског боја па до ослобођења од турске власти) у својим дневницима и путописима бележе по коју реченицу о Буковчу.
Први писани траг о Буковчу бележимо још пре битке на Косову.Документ у коме се први пут помиње БУКОВЧЕ јесте хрисовуља(повеља) кнеза Лазара Хребељановића из 1381.године. Овом повељом кнез Лазар врши доделу добара манастирима.По тој повељи Буковче и Рибник улазе у посед манастира Раванице. Хрисовуља кнеза Лазара се налази у Врднику. Ова епоха је значајна по великој градитељској снази о чему сведоче и остаци манастира. Један од истраживача их је назвао „српска Света Гора“, сматрајући да су их, бежећи пред Турцима подигли монаси са Свете Горе.Овде их је прихватио манастир Манасија, са деспотом Стефаном Лазаревићем. Ради се о шест здања дуж десне обале која се помињу као:Тутин манастир(налазио се на Тутином брду изнад Малог Поповића и потпуно је срушен), Јаковић(испод Дубоке), Томић (испод Рајкинца),Радошин, Златенац (оба испод истоимених села) и Миљков манастир (испод Гложана).Наспрам ових здања дуж леве обале, помињу се још шест манастира:у Буковчу (без трагова), у Рибнику (без трагова), у Ланишту (на темељима је подигнута нова црква св.великомученице Марине), у Багрдану( очувани темељи), у Брзану и Лапову. О њиховом пореклу и другим одликама мало се зна, јер су били сиромашне форме и без живописа те нису изучени. Интересантно је да се сличан венац манастира налази и у кањону Црнице и Грзе изнад Параћина, подигнут уз помоћ манастира Раванице.На оба места су са таквим положајем и размаком да су, уз помоћ ватре или дима, могли да шаљу једни другима уговорене знаке у случају опасности или поводом других збивања. Турци Буковче први пут бележе у првим својим пописима из 1476/78.године.По том попису у Буковчу је забележена 31 кућа а приход од села је износио 1686 акчи. У попису из 1516. године бележи се 30 кућа, 6 неожењених и 1 удовица а приход је износио 3803 акче. У каснијим документима и писаним траговима које су оставили путописци тога времена (1582.година) поред Буковча стоји реч мезра (напуштено насеље), што иде у прилог тврдњи да је насеље више пута насељавано и расељавано. Ова тврдња је сасвим прихватљива с обзиром да се Буковче не налази у пописима до краја XVI века.Године 1717. аустријски капетан Ешлевиц је Буковче на својој карти претставио као „малу паланку плотом ограђену“.Само да напоменем да 1716. године долази до Аустријско- Турског рата.Јагодина и околна села су од 1718.па све до 1738. године под Аустријском влашћу.Већи део становништва се повукао заједно са Турцима а потом се са њима и вратио у насеља после 20 година аустријске владавине.Према доступним подацима данашњи становници су потомци породица које су населиле Буковче у периоду између 1780.и 1860.године.За време првог српског устанка 1804.године марта месеца приликом борби око Јагодине на Црвеном Брду (изнад Буковча) налазили су се положаји српске војске.Операцијама за ослобођење Јагодине руководио је сам Карађорђе, који је требао да предводи напад на Јагодину из правца Ђурђевог Брда. Други део војске под вођством Младена Миловановића(предводио војску крагујевачке нахије) и Милана Обреновића(предводио војску рудничке нахије)требало је да нападне из правца Црвеног Брда.Према подацима Турци су успели да одбију тај напад а губици Срба су били 150 мртвих,50 рањених и 20 заробљених.Toм приликом су устаници при повлачењу спалили Буковче зато што се мештани нису одазвали позиву на устанак. После ове битке Срби се опет почну окупљати на Црном Врху а Карађорђе одлази у Левач и Темнић и окупља велику војску.Кад је ово чуо Гушанац, не чека другу битку него побегне преко Липара,Црног Врха и Крагујевца право у Београд.
С Т А Н О В Н И Ш Т В О
Већ смо у историјском делу напоменули да је Буковче више пута насељавано и расељавано. Преци данашњих становника Буковча су се населили на ове просторе негде између 1780. И 1820. године. Податке о броју становника од 1819.-1831. год. приказаћемо табеларно.Морам само напоменути да је Нахија Јагодинска у то време била подељена на две кнежине, и то кнежина Левач и кнежина Темнић. Јагодинска нахија је 1820. године имала 142 села, од чега је 82 села припадало левачкој а 60 села темнићкој кнежини. На простору левачке кнежине 1820.године је било 2365 кућа а у темхићкој кнежини 2230 кућа.
КНЕЖИНА ЛЕВАЧ КУЋЕ КНЕЖИНА ТЕМНИЋ КУЋЕ
1. Ланиште 86
2. Рибник 11
3. Буковче 22
4. Копривица 20
5. Пањевац 44
6. Рибар 96
7. Праћина 83
8. Ракитово 27
9. Мијатовац 45
10. Мајур 56
11. Остриковац 40
12. Праскавица 15
13. Горњи Јовац 36
14. Гашевица 66
15. Трешњевица 38
16. Поточац 54
17. Своиново 33
18. Прњавор Своиновачки 11
19. Обреж 104
20. Катун 84
21. Варварин 51
22. Наводенице 3
23. Бачина 99
24. Избеница 21
25. Ораме 33
26. Церница 19
27. Залогојевац 41
28. Глобари 15
29. Парцани 16
30. Падеж 24
31. Крвавице 19
32. Вратари 26
33. Бошњани 52
34. Масларе 35
35. Јасика 64
37. Шанац 33
38. Крушевица 27
39. Кованлучани 27
40. Срне 23
41. Куклин 113
42. Бела Вода 81
43. Коњуси 81
44. Коморани 4
45. Брајковац 18
46. Каменари 8
47. Лазаревац 26
48. Карановчић 21
49. Крушевица 11
50. Горниј Крчин 13
51. Средниј и Долниј Крчин 25
52. Толевац 32
53. Пајковац 12
54. Секурич 45
55. Колари 26
56. Главинци 18
57. Бресе 25
58. Прњавор Ивковић 11
59. Беочић 25
60. Драгошевац 28
1.Варош Јагодина 260
2.Село Каленовац 6
3.Село Горње Штипље 17
4.Село Доње Штипље 28
5. Село Горњи Рачник 13
6. Село Доњи Рачник 19
7. Село Врановац 19
8. Село Деонице 32
9. Село Свиуковац 27
10.Село Црнча 23
11.Село Вољавча 12
12. Село Међуреч 28
13. Село Лозовик 14
14. Село Прњавор Јошаница 11
15. Село Монас.Јошаница -
16. Село Драгоцвет 61
17. Село Винорача 33
18. Село Трнава 38
19. Село Шанторовац 28
20. Село Ковачевац 5
21. Село Бунар 16
22. Село Шулновац 43
23. Село Топола 5
24. Село Белица 25
25. Село Врба 18
26. Село Мишевић 10
27. Село Рековац 44
28. Село Цикоте 14
29. Село Ломница 14
30. Село Крушевица 33
31. Село Лукар 5
32. Село Слатина 8
33. Село Комарани 17
34. Село Урсуле 15
35. Село Кавадар 27
36. Село Течић 26
37. Село Рабеновац 11
38. Село Вукмановац 39
39. Село Лоћике 48
40. Село Медојевац 16
41. Село Љуљци 38
42. Село Волујак 39
43. Село Белушић 30
44. Село Брајновац 22
45. Село Опарић 64
46. Село Калудре 35
47.Село Полња 67
48. Село Милутовац 61
49. Село Лепојевиц 28
50. Село Страгари 27
51. Село Велика Дренова 170
52. Село Медвеђа %
Браћи и сестрама поклањам ово,
У ма ком делу света били,
Као и потомцима нашим драгим,
Остављам да знају ко су им мили,
Волимо старине давно заборављене,
Чувајмо на њих сећања,
Евоцирајмо успомене
Онима који бејаху некад,
свима који битишу сада,
да сећа будућа покољења,
и сваког ко ово прочита икада.
Ову књигу посветих нама,
сећање на претке да сачува
да знамо ко смо,ко су нам преци
рођаци,кумови и српски свеци
И М Е
Село Буковче припада јагодинској општини и удаљено је око 3 километра од Јагодине у правцу северо-запада.Основа имена као и код великог броја насеља овог краја јесте фитоним буква(Буковче,Врба,Бресје).Облик Буковче се развио из старијег Буковча,којег налазимо у писаним документима из прве половине XIX века(Перуничић 1975:171,242,244 и др.). Облик Буковче први пут бележимо у документима из 1857.године(исто:316).Име Буковче изведено је од придева буков(а)ц.Облик Буковац је дакле могао означавати етника (становника) неке насеобине (Ракитовац-Ракитово).
ИСТОРИЈСКИ ДЕО
Буковче је једно од најстаријих насеља овог краја, по постанку старије и од Јагодине.Први трагови који сведоче о овоме пронађени су приликом грађења другог колосека пруге Београд-Ниш. Том приликом су пронађени предмети(посуде од глине) који потичу из доба такозване старчевачке цивилизације (5000.-3000.године пре наше ере).Морамо поменути да се пронађени предмети чувају у Завичајном музеју уЈагодини.Путујући из Беча за Цариград и из Цариграда за западну Европу многи путописци тога доба ( од косовског боја па до ослобођења од турске власти) у својим дневницима и путописима бележе по коју реченицу о Буковчу.
Први писани траг о Буковчу бележимо још пре битке на Косову.Документ у коме се први пут помиње БУКОВЧЕ јесте хрисовуља(повеља) кнеза Лазара Хребељановића из 1381.године. Овом повељом кнез Лазар врши доделу добара манастирима.По тој повељи Буковче и Рибник улазе у посед манастира Раванице. Хрисовуља кнеза Лазара се налази у Врднику. Ова епоха је значајна по великој градитељској снази о чему сведоче и остаци манастира. Један од истраживача их је назвао „српска Света Гора“, сматрајући да су их, бежећи пред Турцима подигли монаси са Свете Горе.Овде их је прихватио манастир Манасија, са деспотом Стефаном Лазаревићем. Ради се о шест здања дуж десне обале која се помињу као:Тутин манастир(налазио се на Тутином брду изнад Малог Поповића и потпуно је срушен), Јаковић(испод Дубоке), Томић (испод Рајкинца),Радошин, Златенац (оба испод истоимених села) и Миљков манастир (испод Гложана).Наспрам ових здања дуж леве обале, помињу се још шест манастира:у Буковчу (без трагова), у Рибнику (без трагова), у Ланишту (на темељима је подигнута нова црква св.великомученице Марине), у Багрдану( очувани темељи), у Брзану и Лапову. О њиховом пореклу и другим одликама мало се зна, јер су били сиромашне форме и без живописа те нису изучени. Интересантно је да се сличан венац манастира налази и у кањону Црнице и Грзе изнад Параћина, подигнут уз помоћ манастира Раванице.На оба места су са таквим положајем и размаком да су, уз помоћ ватре или дима, могли да шаљу једни другима уговорене знаке у случају опасности или поводом других збивања. Турци Буковче први пут бележе у првим својим пописима из 1476/78.године.По том попису у Буковчу је забележена 31 кућа а приход од села је износио 1686 акчи. У попису из 1516. године бележи се 30 кућа, 6 неожењених и 1 удовица а приход је износио 3803 акче. У каснијим документима и писаним траговима које су оставили путописци тога времена (1582.година) поред Буковча стоји реч мезра (напуштено насеље), што иде у прилог тврдњи да је насеље више пута насељавано и расељавано. Ова тврдња је сасвим прихватљива с обзиром да се Буковче не налази у пописима до краја XVI века.Године 1717. аустријски капетан Ешлевиц је Буковче на својој карти претставио као „малу паланку плотом ограђену“.Само да напоменем да 1716. године долази до Аустријско- Турског рата.Јагодина и околна села су од 1718.па све до 1738. године под Аустријском влашћу.Већи део становништва се повукао заједно са Турцима а потом се са њима и вратио у насеља после 20 година аустријске владавине.Према доступним подацима данашњи становници су потомци породица које су населиле Буковче у периоду између 1780.и 1860.године.За време првог српског устанка 1804.године марта месеца приликом борби око Јагодине на Црвеном Брду (изнад Буковча) налазили су се положаји српске војске.Операцијама за ослобођење Јагодине руководио је сам Карађорђе, који је требао да предводи напад на Јагодину из правца Ђурђевог Брда. Други део војске под вођством Младена Миловановића(предводио војску крагујевачке нахије) и Милана Обреновића(предводио војску рудничке нахије)требало је да нападне из правца Црвеног Брда.Према подацима Турци су успели да одбију тај напад а губици Срба су били 150 мртвих,50 рањених и 20 заробљених.Toм приликом су устаници при повлачењу спалили Буковче зато што се мештани нису одазвали позиву на устанак. После ове битке Срби се опет почну окупљати на Црном Врху а Карађорђе одлази у Левач и Темнић и окупља велику војску.Кад је ово чуо Гушанац, не чека другу битку него побегне преко Липара,Црног Врха и Крагујевца право у Београд.
С Т А Н О В Н И Ш Т В О
Већ смо у историјском делу напоменули да је Буковче више пута насељавано и расељавано. Преци данашњих становника Буковча су се населили на ове просторе негде између 1780. И 1820. године. Податке о броју становника од 1819.-1831. год. приказаћемо табеларно.Морам само напоменути да је Нахија Јагодинска у то време била подељена на две кнежине, и то кнежина Левач и кнежина Темнић. Јагодинска нахија је 1820. године имала 142 села, од чега је 82 села припадало левачкој а 60 села темнићкој кнежини. На простору левачке кнежине 1820.године је било 2365 кућа а у темхићкој кнежини 2230 кућа.
КНЕЖИНА ЛЕВАЧ КУЋЕ КНЕЖИНА ТЕМНИЋ КУЋЕ
1. Ланиште 86
2. Рибник 11
3. Буковче 22
4. Копривица 20
5. Пањевац 44
6. Рибар 96
7. Праћина 83
8. Ракитово 27
9. Мијатовац 45
10. Мајур 56
11. Остриковац 40
12. Праскавица 15
13. Горњи Јовац 36
14. Гашевица 66
15. Трешњевица 38
16. Поточац 54
17. Своиново 33
18. Прњавор Своиновачки 11
19. Обреж 104
20. Катун 84
21. Варварин 51
22. Наводенице 3
23. Бачина 99
24. Избеница 21
25. Ораме 33
26. Церница 19
27. Залогојевац 41
28. Глобари 15
29. Парцани 16
30. Падеж 24
31. Крвавице 19
32. Вратари 26
33. Бошњани 52
34. Масларе 35
35. Јасика 64
37. Шанац 33
38. Крушевица 27
39. Кованлучани 27
40. Срне 23
41. Куклин 113
42. Бела Вода 81
43. Коњуси 81
44. Коморани 4
45. Брајковац 18
46. Каменари 8
47. Лазаревац 26
48. Карановчић 21
49. Крушевица 11
50. Горниј Крчин 13
51. Средниј и Долниј Крчин 25
52. Толевац 32
53. Пајковац 12
54. Секурич 45
55. Колари 26
56. Главинци 18
57. Бресе 25
58. Прњавор Ивковић 11
59. Беочић 25
60. Драгошевац 28
1.Варош Јагодина 260
2.Село Каленовац 6
3.Село Горње Штипље 17
4.Село Доње Штипље 28
5. Село Горњи Рачник 13
6. Село Доњи Рачник 19
7. Село Врановац 19
8. Село Деонице 32
9. Село Свиуковац 27
10.Село Црнча 23
11.Село Вољавча 12
12. Село Међуреч 28
13. Село Лозовик 14
14. Село Прњавор Јошаница 11
15. Село Монас.Јошаница -
16. Село Драгоцвет 61
17. Село Винорача 33
18. Село Трнава 38
19. Село Шанторовац 28
20. Село Ковачевац 5
21. Село Бунар 16
22. Село Шулновац 43
23. Село Топола 5
24. Село Белица 25
25. Село Врба 18
26. Село Мишевић 10
27. Село Рековац 44
28. Село Цикоте 14
29. Село Ломница 14
30. Село Крушевица 33
31. Село Лукар 5
32. Село Слатина 8
33. Село Комарани 17
34. Село Урсуле 15
35. Село Кавадар 27
36. Село Течић 26
37. Село Рабеновац 11
38. Село Вукмановац 39
39. Село Лоћике 48
40. Село Медојевац 16
41. Село Љуљци 38
42. Село Волујак 39
43. Село Белушић 30
44. Село Брајновац 22
45. Село Опарић 64
46. Село Калудре 35
47.Село Полња 67
48. Село Милутовац 61
49. Село Лепојевиц 28
50. Село Страгари 27
51. Село Велика Дренова 170
52. Село Медвеђа %